Sport TAG

Pozdrav ljudi, kao što iz naslova vidite ovo je kao neki TAG. Ja sam taj tag sama slžmislila, ali na kraju posta ću vam objasniti šta vi trebate da uradite ako želite nastaviti. Ja ću na kraju i da nominujem osobe koje me prate i obavjestit ću ih putem komentara na zadnji post. Pa da počnemo, ja imam neka pitanja na koja ću odgovoriti. Ovdje se radi o sportu koji ja treniram, pa ću vam malo objasniti. I idemo.. ♥♥♥

1. Šta je to?

E ovako, Jiu-Jitsu je vrsta borilačkog sporta. Tu se uče razne vrste odbrana (od pištolja, noža, palice, hvata za kosu, hvata preko ruku, ispod ruku, od stolice i još mnoge druge), napada u svrhu odbrane, ali i udarce i bacanja. Ovo je kao neka moja definicija, ali onako pravu kopiraću vam sa interneta. 

Džiju Džicu, javara ( jap. 柔術 nježan način, nježna nauka ili nauka popusta) je japanska borilačka vještina I obuhvata u orvom redu borbu bez oružja (udaranje, rvanje), a u daljem korišćenje hladnog oružja. U ranija vremena koristili su je japanski ratnici – samuraji kada bi izgubili oružje. Ubraja se u najstarije japanske borilačke vještine I za jednu od najpoštovanije, a ranije bio je poznat pod nazivom javara. Danas Džiju Džicu pripada klasičnim japanskim borilačkim vještinama/sportovima kao što su džudo, karate, aikido, kendo.
Po borbenom principu Džiju Džicu ne koristi surovu snagu nego gleda da uz određenu tehniku okrene energiju napada u svoju korist, slično princip u Džudou i Aikidu. Obuhvata borbu u stojećem položaju i na zemlji, udarce, hvatove, tehnike privođenja, bacanja, poluge, gušenja, odbranu i upotrebu hladnog oružja poput noževa i štapova. Iz Džiju Džice su proizišli Džudo, Aikido, Brazilski Džiju Džicu, a uticao je na razne borilačke vještine kao što su Sambo, Karate, Krav maga i druge.

2. Odakle potiče?

Kao što ste mogli pročitati gore, potiče iz Japana. Mislim da se nema šta više dodati osim toga gore navedenog.

3. Otkad treniram?

Pa ja se ovim sportom bavim već dugo. Mislim da je devetog aprila bilo tačno osam godina, ali nisam sto posto sigurno. Mislim znam da je osam godina prošlo, ali nisam 100% sigurna za datum. Tako da nemojte mi uzeti za zamjerku, dosta je vremena prošlo.

4. Zašto treniram?

Treniram iz razloga zato što to volim, zato što se jednostavno u tome pronalazim. Uvijek sam željela da treniram ovako nešto i sada kada mi se to ispunilo, onda sam i ostala tu. Jednostavno ja se pronalazim u ovome i volim sve ovo. 

5. Kako sam počela?

Pa počela sam sa ovime na nagovor rodice. Ona je išla na trening i svratila je do nas i pitala je hoćemo li poći sa njome, moja sestra i ja smo rekle da hoćemo i otišle smo. Mama je rekla da samo gledamo, ali sestra i ja je nismo poslušale i odmah smo počele. Tako da sam tako počela.

6. Šta sam naučila sa ovime?

Pa naučila sam kako da se odbranim, ostvarila sam veću snagu, dobila motivaciju, ostvarila ono što sam željela. Naučila sam kako da se izborim za sebe, kamo da preusmjerim svoju snagu i kako da pozitivno razmišljam. Ali sam naučila I još mnogo drugih stvari koje ne bih mogla ovako. 

7. Šta sam sve prošla zbog ovoga sporta?

Pa iskreno doživila sam, a i prošla mnogo stvari koje su me na neki način promjenile. Kao prvo, postigla sam mnogo uspjeha u ovome, ostvarila mnoge rezultate, obišla gomilu gradova i država koje ne bi obišla sama i na tome sam veoma zahvalna svom treneru, ali i roditeljima. Tako das am stvarno mnogo stvari prošla zahvaljujući Jiu-Jitsu.

8. Šta sam očekivala od ovoga sporta?

Pa iskreni da budemo, kada sam počinjala nisam očekivala ništa. Uopšte nisam imala predstvu šta ovo sve donosi i na koji princip sve ovo ide. Znala sam samo da je to borilački sport. Mislila same to onako ići da se zabavim i da eto probam nešto o čemu sam maštala. Ali sada, sada je to posve druga priča.

 

9. Šta mi je pružio ovaj sport?

To je sličan odgovor kao i za šta sam prošla zbog ovoga sporta. Ovaj sport mi je pružio dosta toga, a prije svega neko novo iskustvo i mnogo prijatelja koje ću pamtiti čitav život. Ne znam da li znate, ali onaj ko prati Pinkove Zvezde, ona Jelena Đurić, e ona je trenirala jedno vrijeme sa mnom i ja se mnogo ponosim time. Ali da, ovaj sport mi je pružio mnogo toga, a vjerujem da će mi pružiti I više tokom godina.

10. Moji uspjesi!

Što se tiče uspjeha, ostvarila sam mnoge. Sada sam trenutno plavi pojas I dijeli me još smeđi da položim i onda da mogu polagati za crni pojas. To mi je onako baš san da položim i nadam se da će se to ostvariti. A san mi je da završim i za trenera (to je onako baš veliki) i da završim za sudiju. Pa držite mi fige da uspijem u tome. A što se tiče medalja, njih imam mnogo, ali ne znam tačan broj. 

11. Koliko planiram još trenirati?

Pa planirala sam dokle god imam mogućnosti. Ako su te mogućnosti još koji mjesec, onda ću to pokušati ostvariti, ali ako je to mogućnost kroz čitav život, onda ću to pokušati ostvariti. I da, sve dok mi to moje vrijeme bude dopuštalo, to mi je onako prioritet.

12. Šta predstavlja ovo za mene?

Ovo za mene predstavlja mnogo. Predstavlja mi dio života jer sam uz ovo na neki način odrasla i želim da se bavim ovime kroz život. Tako da možete zaključiti koliko je ovaj sport meni važan u životu i šta mi sve predstavlja. 

13. Koliko sam novih poznanstava stekla?

Pa veoma mnogo. Mislim em što sam ih stekla na treningu tokom ovih godina, em što sam ih stekla na raznim polaganjima, takmičenjima i kampovima. Tako da sam ih stvarno mnogo stekla i ponosim se time. Neke sam tokom godina i zaboravila, ali neke i nisam i pamtiću ih dugo. Stvarno je to ogroman broj i ja ga ne znam tačan, ali za osam godina možete da pretpostavite samo.

14. Da li sam ikada htjela odustati?

Pa da, mislim to se desilo prošle godine. Od kako sam krenula u školu, stvorila sam sebi puno obaveza i znala sam da ne spavam nikako u sedmici osim vikendom i onda me je to mnogo iscrpilo. Gledala sam da nekako sve balansiram, ali zbog velikog broja obaveza ja to nisam nikako stigla. I ramišljala sam o tome da stamen, ali nisam mogla jer sam bila previše vezana za ovaj sport. I na kraju, u novembru sam morala jer bila sam psihički, a i fizički slomljena. Tako das am tada stala sa svime, samio sam išla u školu. Prestala sam sa svim vannastavnim aktivnostima i samo se školi posvetila. To sam uradila sve do početka aprila, kada sam se vratila ponovo treningu jer sam shvatila da ne mogu bez njega, a ostalim vannastavnim aktivnostima sam se vratila kraj decembra, i u drugom polugodištu do kraja. Sada imam taj neki balans koji održavam i nadam se da ću uspjeti to tako. Ja se iskreno nadam da se neću više dovesti u ovakvu situaciju. 

15. Šta preporučujem drugima?

I evo zadnje pitanje. Pa ja preporučujem svima da koji žele neki sport da treniraju, neka treniraju. Pogotovo ako ga vole, onda treba da ustraju u tome i da ne odustaju ako baš ne moraju. I također mislim da bi se svi mladi, a i stariji trebali baviti sportom jer je on jako zdrav. To je stvarno bitno u životu i nadam se da će svijest se probuditi kod mladih da počnu trenirati.

I to bi bilo to otprilike od ovoga posta. Nadam se da vam se svidio i da ste saznali nešto novo. Možda su neki čuli za pvaj sport, ali znam da većina nije. ♥♥♥

Što se tiče ovog taga, nominujem svaku osobu koja ga pročita, ali također i svakoga ko me prati, a ja ću njih obavjestiti povodom pitanja na zadnjem postu. Cilj je da odgovore na ova pitanja ukoliko treniraju neki sport i da nominuju neke osobe i da ih obavjeste putem komentara. Nadam se da će ga makar neko uraditi i ako ga urade neka mi pošalju. ♥♥♥

Pišite mi u komentare da li vam se svidio post i šta bi željeli da vidite sljedeći puta ovdje u sljedećem postu. ♥♥♥